Definify.com
Definition 2025
побунити
побунити
Serbo-Croatian
Verb
побу́нити pf (Latin spelling pobúniti)
Conjugation
Conjugation of побунити
Infinitive: побунити | Present verbal adverb: — | Past verbal adverb: побу́нӣвши | Verbal noun: — | ||||
Number | Singular | Plural | |||||
Person | 1st | 2nd | 3rd | 1st | 2nd | 3rd | |
Verbal forms | ја | ти | он / она / оно | ми | ви | они / оне / она | |
Present | побуним | побуниш | побуни | побунимо | побуните | побуне | |
Future | Future I | побунит ћу2 побунићу |
побунит ћеш2 побунићеш |
побунит ће2 побуниће |
побунит ћемо2 побунићемо |
побунит ћете2 побунићете |
побунит ће2 побуниће |
Future II | будем побунио1 | будеш побунио1 | буде побунио1 | будемо побунили1 | будете побунили1 | буду побунили1 | |
Past | Perfect | побунио сам1 | побунио си1 | побунио je1 | побунили смо1 | побунили сте1 | побунили су1 |
Pluperfect | био сам побунио1 | био си побунио1 | био је побунио1 | били смо побунили1 | били сте побунили1 | били су побунили1 | |
Aorist | побуних | побуни | побуни | побунисмо | побунисте | побунише | |
Conditional I | побунио бих1 | побунио би1 | побунио би1 | побунили бисмо1 | побунили бисте1 | побунили би1 | |
Conditional II | био бих побунио1 | био би побунио1 | био би побунио1 | били бисмо побунили1 | били бисте побунили1 | били би побунили1 | |
Imperative | — | побуни | — | побунимо | побуните | — | |
Active past participle | побунио m / побунила f / побунило n | побунили m / побуниле f / побунила n | |||||
Passive past participle | побуњен m / побуњена f / побуњено n | побуњени m / побуњене f / побуњена n | |||||
1 For the masculine; agent of feminine or neuter gender would use the feminine and neuter gender forms of the active past participle and the auxiliary verb, respectively. 2 Standard Croatian spelling: others omit the infinitive suffix completely and bind the clitic. |
Related terms
- побуњи́вати impf