Definify.com

Definition 2024

побуњивати

побуњивати

Serbo-Croatian

Verb

побуњи́вати impf ‎(Latin spelling pobunjívati)

(reflexive, transitive) to rebel

Conjugation

Conjugation of побуњивати

Infinitive: побуњивати		Present verbal adverb: побу̀њујӯћи		Past verbal adverb: —		Verbal noun: побуњи́ва̄ње
Number		Singular			Plural
Person		1st	2nd	3rd	1st	2nd	3rd
Verbal forms		ја	ти	он / она / оно	ми	ви	они / оне / она
Present		побуњујем	побуњујеш	побуњује	побуњујемо	побуњујете	побуњују
Future	Future I	побуњиват ћу² побуњиваћу	побуњиват ћеш² побуњиваћеш	побуњиват ће² побуњиваће	побуњиват ћемо² побуњиваћемо	побуњиват ћете² побуњиваћете	побуњиват ће² побуњиваће
Future	Future II	будем побуњивао¹	будеш побуњивао¹	буде побуњивао¹	будемо побуњивали¹	будете побуњивали¹	буду побуњивали¹
Past	Perfect	побуњивао сам¹	побуњивао си¹	побуњивао je¹	побуњивали смо¹	побуњивали сте¹	побуњивали су¹
	Pluperfect	био сам побуњивао¹	био си побуњивао¹	био је побуњивао¹	били смо побуњивали¹	били сте побуњивали¹	били су побуњивали¹
	Imperfect	побуњивах	побуњиваше	побуњиваше	побуњивасмо	побуњивасте	побуњиваху
Conditional I		побуњивао бих¹	побуњивао би¹	побуњивао би¹	побуњивали бисмо¹	побуњивали бисте¹	побуњивали би¹
Conditional II		био бих побуњивао¹	био би побуњивао¹	био би побуњивао¹	били бисмо побуњивали¹	били бисте побуњивали¹	били би побуњивали¹
Imperative		—	побуњуј	—	побуњујмо	побуњујте	—
Active past participle		побуњивао m / побуњивала f / побуњивало n			побуњивали m / побуњивале f / побуњивала n
Passive past participle		побуњиван m / побуњивана f / побуњивано n			побуњивани m / побуњиване f / побуњивана n
¹ For the masculine; agent of feminine or neuter gender would use the feminine and neuter gender forms of the active past participle and the auxiliary verb, respectively. ² Standard Croatian spelling: others omit the infinitive suffix completely and bind the clitic.

Related terms

побу́нити pf