Definify.com

Definition 2024

чучати

чучати

Serbo-Croatian

Verb

чу́чати impf ‎(Latin spelling čúčati)

(intransitive) to squat
(intransitive) to crouch
(intransitive, pejorative, ironically) to loiter

Conjugation

Conjugation of чучати

Infinitive: чучати		Present verbal adverb: чу́че̄ћи		Past verbal adverb: —		Verbal noun: чу́ча̄ње
Number		Singular			Plural
Person		1st	2nd	3rd	1st	2nd	3rd
Verbal forms		ја	ти	он / она / оно	ми	ви	они / оне / она
Present		чучим	чучиш	чучи	чучимо	чучите	чуче
Future	Future I	чучат ћу² чучаћу	чучат ћеш² чучаћеш	чучат ће² чучаће	чучат ћемо² чучаћемо	чучат ћете² чучаћете	чучат ће² чучаће
Future	Future II	будем чучао¹	будеш чучао¹	буде чучао¹	будемо чучали¹	будете чучали¹	буду чучали¹
Past	Perfect	чучао сам¹	чучао си¹	чучао je¹	чучали смо¹	чучали сте¹	чучали су¹
	Pluperfect	био сам чучао¹	био си чучао¹	био је чучао¹	били смо чучали¹	били сте чучали¹	били су чучали¹
	Imperfect	чучах	чучаше	чучаше	чучасмо	чучасте	чучаху
Conditional I		чучао бих¹	чучао би¹	чучао би¹	чучали бисмо¹	чучали бисте¹	чучали би¹
Conditional II		био бих чучао¹	био би чучао¹	био би чучао¹	били бисмо чучали¹	били бисте чучали¹	били би чучали¹
Imperative		—	чучи	—	чучимо	чучите	—
Active past participle		чучао m / чучала f / чучало n			чучали m / чучале f / чучала n
¹ For the masculine; agent of feminine or neuter gender would use the feminine and neuter gender forms of the active past participle and the auxiliary verb, respectively. ² Standard Croatian spelling: others omit the infinitive suffix completely and bind the clitic.

Related terms

чу̏чнути

References

“чучати” in Hrvatski jezični portal